Синови Ђурђа Смедеревца 0001    Шетала је Ђурђева Јерина 0002    По својему равну Ђурђевоме, 0003    С десне банде Гордана ђевојка, 0004    А с лијеве слуга Милиславе. 0005    Ма бесједи Ђурова Јерина: 0006    ”О Гордана, мила шћери моја, 0007    Да је закон у земљи нашојзи 0008    Да ђевојке бирају јунаке, 0009    Којега би, синко, изабрала 0010    За твојега друга вјенчанога? 0011    Ето ишту на четири стране – 0012    С једне стране Отмановић царе, 0013    Ту би тебе, синко, дивно било, 0014    У славноме граду Цариграду, 0015    Звала би се царева царица, 0016    Али ме страх и бојим се љуто, 0017    Јер је Турчин, потурчиће ми те, 0018    Да изиђеш из закона свога; 0019    С друге стране дужде од Млетака, 0020    Ту ми тебе, синко, дивно било, 0021    Али ме страх и бојим се љуто, 0022    Латинин је, полатиниће те; 0023    С треће банде Марко за Андријом, 0024    Ал’ су оно старе ајдучине, 0025    Често, синко, иду у ајдуке 0026    И сијеку уоколо Турке, 0027    Остала би брзо удовица; 0028    Што те иште Јанко за Секулом, 0029    Он је лијеп, да му чвора нема, 0030    Да га љешег нема на свијету, 0031    Али му је залуду љепота – 0032    Нека знадеш, мила шћери моја, 0033    Често иде јунак у планину, 0034    Пак с вилама имаде љубави, 0035    Страх је мене и бојим се љуто 0036    Да те не би, синко, оставио 0037    Љубећи се с вилам’ на планину; 0038    И ту би ти, шћерце, дивно било!” 0039    Ал’ говори Гордана ђевојка: 0040    ”О Богу ти, моја мила мајко, 0041    Да је закон у земљи нашојзи 0042    Да ђевојкае бирају јунаке, 0043    Ма то, мајко, није никад било, 0044    А кад би ми и до тогај било 0045    И да је закон у земљи нашојзи, 0046    Ја би, моја мајко, изабрала 0047    Нашу вјерну слугу Милиславу!” 0048    У то рече Ђурађева Јерина: 0049    ”У з’о час ти, синко, на ’м пануло, 0050    Али те је научио бабо, 0051    Који те је давно обећао?” 0052    У то рече Мирисава слуга: 0053    ”Госпођице, Ђурђева Јерино, 0054    Удаји је, удала је с јадом, 0055    Све јој млада у прћију дала, 0056    Све Ђурђево и све Смедерево, 0057    А најпотел и два своја сина!” 0058    Кад то зачу Ђурђева Јерина, 0059    Па уљезе у кулу бијелу, 0060    Па узимље дивит и артију, 0061    Па је танку књигу направила, 0062    Па је шиље граду Цариграду, 0063    А на руке у Отмановића: 0064    ”О мој зете, Отмановић’ царе, 0065    Купи свате, ајде за ђевојку 0066    У неђељу која прва дође, 0067    Е ти други препроси ђевојку!” 0068    Кад је цара књига допанула 0069    Пет стотина свата сакупио, 0070    А пред њима Ђуперлић’ везира 0071    Од простране земље Румелије, 0072    Он ми носи бијела барјака, 0073    У барјаку по мјесеца златна. 0074    А кад до’ше близу Смедерева, 0075    Видио их Деспотовић Ђуро, 0076    Па му слуге тако бесједаху: 0077    ”О, за Бога, драги господаре, 0078    Чиј’ су оно кићени сватови?” 0079    А он им је тако бесједио: 0080    ”Не питајте, моје вјерне слуге, 0081    Но Јерину, драгу љубу моју, 0082    Која ме је старца преварила – 0083    Оно ти је Отмановић царе, 0084    Водиће ми шћерцу за љубовцу!” 0085    У та доба ево ти сватова, 0086    Јерина их дивно дочекала 0087    И љешијем даром даровала, 0088    Даде зету, Отмановић’ цару, 0089    Даде њему од злата кошуљу 0090    И даде му коња и ђевојку; 0091    Поведе је стојну Цариграду, 0092    За то Ђуро ни абера нема. 0093    То вријеме мало постајало, 0094    Постајало за годину дана, 0095    Па ми вели Ђурова Јерина: 0096    ”О Гргуре, да мој мио синко, 0097    Оди зови мила брата твога, 0098    Мила брата, лудога Стефана, 0099    Да идете сестри у пооде 0100    У славноме граду Цариграду, 0101    У свог зета, Отмановић’ цара, 0102    А ја ћу вас изођести дивно, 0103    Да будете љевши од свакога!” 0104    Листо су је ђеца послушала, 0105    Па им вране коње оседлала 0106    И даде им јуначко оружје, 0107    А на главе злаћане клобуке, 0108    За клобуке дван’ест перјаница, 0109    Па ми по’ше у Цариград славни, 0110    У цареве бијеле дворове. 0111    Ма не на’ше Отмановић’ цара, 0112    Него бјеше у лов у планину, 0113    Али на’ше сестру Грдијану. 0114    Дивно их је млада дочекала, 0115    Спремила им коње и оружје, 0116    Брже ђеци софру поставила, 0117    Посједе их у злаћене столе. 0118    Кад је вечер о вечери било, 0119    У то царе из планине дође. 0120    Далеко га млада угледала 0121    А јошт ближе млада сусретала; 0122    Обрну се с десна на лијеву, 0123    Али ђеца у столу цареву. 0124    У то рече лудахни Гргуре: 0125    ”О Бога ти, мила селе моја, 0126    Је ли м’ово како пристануло 0127    Сад сједећи у столу цареву?” 0128    А она му млада говораше: 0129    ”У з’о час ти, брате, пристануло, 0130    Ето пред двор Отмановић’ царе!” 0131    Дивно га је млада дочекала 0132    И врана му коња примовала; 0133    Овако му млада бесједила: 0134    ”Добар дош’о, драги господару, 0135    Јес’ ли каква лова уловио?” 0136    А он јој је тако бесједио: 0137    ”Султанијо, моја љуби драга, 0138    Малога сам лова уловио!” 0139    А она му млада бесјеђаше: 0140    ”О Богу ти, драги господаре, 0141    Ја сам добра лова уловила, 0142    Уловила два Ђурова сина, 0143    Ето ти их за софри господској; 0144    Ако ли се како не вјерујеш, 0145    Ти уљези у нове камаре!” 0146    Он уљезе у нове камаре, 0147    Ал’ му ђеца у столу сјеђаху. 0148    Божу им је помоћ називао: 0149    ”Божа помоћ, два Ђурова сина! 0150    Што сте ми се, ђецо, одоцнили?” 0151    Дивно му се ђеца подигоше 0152    И дивно му мјесто учинише 0153    И са главе скидају клобуке. 0154    У то рече млада Гвардијана: 0155    ”Господаре, Отмановић’ царе, 0156    Сад доведи крвава џелата, 0157    Одма, царе, да их изгубимо, 0158    Јере ће ти царство преузети!” 0159    У то рече Отмановић царе: 0160    ”Немој, љуби, за Бога једнога, 0161    Изгубити два брата рођена, 0162    Него њима очи извадимо; 0163    Кад бисмо их овђе изгубили, 0164    Срамота је и моја и твоја, 0165    Ово би се чуло по краљевства!” 0166    Па објема савезаше руке, 0167    Те им црне очи извадоше, 0168    Циче ђеца, до неба се чује; 0169    На пусте их коње узјахаше, 0170    Справише их преко Румелије. 0171    А кад тамо у планину до’ше, 0172    Паде једном клобук на земљици, 0173    Па Шћепана брата дозиваше: 0174    ”О, Шћепане, да мој мио брате, 0175    Ев’ паде ми клобук са главице! 0176    Ја не жалим златнога клобука, 0177    Него жалим злане перјанице, 0178    А не могу, мој брате рођени, 0179    Од муке ме забољела глава!” 0180    Шћепан брата дивно разабира: 0181    ”Остави се, брате, од клобука, 0182    Не требује ни мене ни тебе, 0183    Нит’ нам служе златне перјанице!” 0184    А кад до’ше близу Смедерева, 0185    Али их коњи пусти заносаху; 0186    Угледа их Деспотовић Ђуро: 0187    ”Ево мене до два моја сина!” 0188    Пак се вранца коња доватио, 0189    Коња шиба да би их сусрио – 0190    Он их види, они га не виде. 0191    Када виђе да очи немају, 0192    Шњиме пође у своје дворове, 0193    Пак дозива своју вјену љубу: 0194    ”Кучко моја, вјерена љубовцо, 0195    Ти си моју ђецу изгубила!” 0196    Пак јој свеза руке наопако 0197    И црне јој очи извадио, 0198    Па побјеже из двора бијела 0199    Да не гледа чудо и грдило – 0200    Шњом ратова девет годин’ дана.